Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ТЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

И једину своју хаљу У шуми оној изгуби. Ја у једној хаљи само Неодетог њега пратећ, Махнитог, обезумљеног Много ноћи тада пробдех. Након дуљега: времена Заспах, тад оде од мене Одрезавши пољу хаље_ Остави ме безгрешницу, Тога мужа ја тражећи Дању и ноћу кињим се, МПе видим срцу милога, Сличног чаши локвањ-цвета, 'Не налазим боголичног „Драгог краља мог живота". Кћи Бхимова пуна суза Много тако јаукаше, И њој тужној још тужнија Жраљева мати прозбори: „Код мене остан, милена ! "Врло се теби радујем. Моји људи, о блажена, Тражиће мужа твојега, А можда ће и сам доћи Налутав се амо тамо, 'Боравећ овде, блажена, „Дочекаћеш мужа свога“. Реч краљеве чув матере „Дамајанта одговори: -„С том погодбом остат могу Код тебе, мајко јуначка, Да не једем остатака, Да не перем ником ноге, Да никако са другима Мушкарцима не говорим/ „Ако би ме тко жудио, Имаш га казнит, — и убит, Буде л опет лудовао, ако ја се заветовах/ —

05

240

245

250

265

270

275