Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА 0 КРАЉУ НАЛУ

Па угледа змијског краља, Где лежи савит у прстен. Змај дршћући краљу Налу онизно тада прослови: „Знади, краљу, змај Каркотак Да ја јесам, господару! Премудром једноћ Нараду, еликоме покорнику, Ја се ругах, а он гњеван Мене прокле, владаоче: „Непомичан стој, док тебе Не изведе Нол одавде, Онда ћеш се избавити Клетве, коју на те ставих". Због те клетве ја ни корак Не могу се макнут с места, Показаћу теби срећу, Само извол избавит ме! Пријатељ ћу бити теби, ени равна није змаја; „Лагахан ћу бити теби, Брже ме дигни и бежи!"“ Кад то рече краљ змијињи, Он се створи колик палац; Мал га узме и понесе На место, где ватре немг. Жад на уздух Нал изиђе Прост од огња црнотражног,“ Хтеде пустит Каркотака, А. змај онда њему рече: „Иди сад, Нишађанине, Корака изброј неколко, У том ћу ти, силноруки, Дати срећу понајбољу.“ Мал бројећи код десетог Жорака змај га угризе, А. угризен Нишађанин Брзо облик свој изгуби. Он то видећ зачуди се, Жако грдан сада поста,