Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ЧУ) __познији живот ~ ЖОМЦ

с њим, —- после свега, у оним данима националног одушевљења. Да је иза Буне био с њим добро, сведочи Богобој Атанацковић. У свом дневнику он бележи како су га 29 јула 1850, којег је дана он по"лазио #3 Беча за Праг, испратили на станицу „Бранко и Милетић, врсни пријатељи“, — како он каже, његови и међусобни. Мита Полониа (песник) такође прича да „у дружини“ која се с Богобојем Атанацковићем заједно састајала у гостионици код „Кугле" ту Бечу, — јамачно у то доба, — „беху др. Светозар Милетић, Бранко Радичевић и др, ти Бранко остави . Беч јуна 1848, и. пође у домовину, Два су разлога томе поласку. Д 1) Бека је био тада у врло великој новчаној „оскудици. Још у августу 1847 кад је спремао рукопис за штампу, он нема ни „неколико крајцара да може писмо [|Даничићуј 4 франкирати ; — „хеј, сиротињо, и селу-си тешка“, вајка се он _тада своме другу. Ако се уздао да ће књигом добити нешто, уздање му се осујетило, Са претплатом сви су га, додуше, помагали. Ерегова вуковарска родбина ли«стом се претплатила, егов отац му је скупио 61 претплатника у Темишвару, више но што се могао "надати, шаљући му педесет комада огласа. на књигу, Бранко пише; „ја знам да неће толико требати, може бити на десетина. Али је приход од претплате био мали: 210 преталатнива, по „4) крајцара' комад, то чини свега 84 форината. Претплата је, уз то, долазила споро. Бранку је „нешто жао што му Бре не шаљу новаца“, пише Даничић 22 „априла !848 Јустину Михаиловићу, мислећи јамачно 'на нован од претплате. Продаја је ишла такође "тешко и вукла се до краја 1849. Ђорђе Николајевић пише Вуку 18 августа 1849 како је продао четири примерка Бранкове књиге од десет колико је добио; Бранко пише Даничићу око 28 децембра исте године, ти упућује га коме ће дати новац „ако одсад откуд што за моје књиге добијеш." У ствари, Бранко је с књигом још и дуг на себе навукао. „За ову дужан је још јерменској штампарији сав штампарски тро