Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ХОМ = У РОНА а '(1М) близу Парламента камо се руља упутила, или у Господској улици (Нертепрае) тде су били први крвави сукоби њени с полицијом. И доцније, био је такође очевидац револуционарних догађаја у Бечу. (дн се нарочито интересовао догађајима у домовини. "Учешће Србије било је на прагу, и он је био пун _ одушевљења за Книћанина који ће неколико месеци доцније, 25 јула, прећи код Ковина на земљиште Војводине, Блазнавац, који је тад био у Бечу, пише Книћавину 31 марта 1848 ово: — „Ја сам био код Т, Вука, Даничића и Бранка Радичевића тако о вами говорио да су се они дивили и питали ме, нарочито Бранко Радичевић, гди сте ви учили; приповедао сам му ону кореспонденцију са Илијом,) и како сте ви онда бранили народни карактер и права; томе су _се веома чудили; питао опет Бранко Радичевић колико имате година.“ Кад су дошле вести о почетку рата, о догађајима под Варадином, Бранково одушевљење је букнуло одједанпут. 5 у „Хај, топ први веће рикну од тебека, Варадине", поздравиће он доцније у Безименој песми те догаБаје. Што му нарочито импонује у боју под Варадином, то су „оно дивно двоје што на пусте топе твоје (говори Варадину) с тољагама ударише ; одиста „два витешка брата Пивничана... су на топ непријатељски јуришали батинама, што још нико и нигда“, — како прича Виловски (Српски покрет, 1, 82) о том боју. На конгрес у Праг Бранко није ишао — није имао ни потребних средстава за то — али је сигурно био једнако у друштву с онима који су тамо полазили. Ако се задржао у Бечу до средиче јуна, он је вероватно био и са оним делом депутације српске која је из Инсбрука приспела у престоницу у то време некако. Ту се он могао видети — ако не доцније у домовини — и са Милетићем, и помирити

#) Бранко је бно у Бечу 22 априла 1548 (8. писмо Даничића Јустину Михаиловићу од тога датума); по_ писму његову Даничићу |“. авг. 1848 (в. писмо Ле Х у овом издању), види се

да је два месеца "најмање пре тога дана оставно Беч.