Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(1) познији живот (6

снажно су се наши против големе силе држали и непријатеља протерали“. У боју код Сирига јунаштво српско такође је потврђено изворима (8. Српски покреш) Тако и за бој код Гурије, Како су биле велике две победе на Сентомашу (јун и авг, 1848), позната је ствар; због последње је била скоро паника у Пешти, и сам министар војни Месарош узео је од тада команду у своје руке, У истом писму Бранко помиње и неке поразе наше, код Фугога и Вршња; они су се-цесили „пре осам недеља“, каже он. Доследан у своме оатимизму, он их тумачи „лудошћу“ и „издајом“ тј. сваљује кривицу са бораца. _ Колико је то тачно не знам; додаћу само да су ти порази одиста били. Код Вршца нпр. 23 јуна 1848, „Срби беху страшно разбијени, и Којић и Станими ровић ухваћени. ги погубљени". (Павловић). па

Не знамо камо је наш песник кренуо из Руме, где је био августа 1848, нити шта је с њим било неколико месеца доцније, (ло пред крај године). Он је очевидно желео да види оца, и с њим да буде, Али како ће доћи до њега; Између Руме и Темишвара све је војаште; у самом Темишвару још је | горе, пошто је он на периферији, највише у опасности од мађарских напада. Варош се одиста оружала још од првих дана Буне, у марту. Цело је лето: прошло у грозничавом рагном стању. Најзад, 10 октобра по новом 1848, командант тврђаве барон Рукавина прогласи опсадно стање Темишвара. Бранко је тада морао оставити сваку паду да види оца, бар: за једно подуже време.

Крајем 1848 Бранко је дошао трећи и последњи пут у. Београд. „Маџари тај дан стигну пред Нан_ чево", пише он Даничићу 23 фебруара 1849, описујући шта му се десило кад је последњи пут био. у Београду. Бој код Панчева био је, међутим 21 де-. -пембра1848 године; И по Сшојану изгледа да је тако: (в, увод у песму и датум под њом). ||

) По причању Милована Петена (Глас Хи), 41) колазак Ола ао да је био августа. : -