Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

| ~ БЕО љ ; __-(9) 7; у = 5 > = Ја јако волим кад у биографијама наших ста-_

_ град долазили. Према ономе шта су тамо радили,“ 'с ким су били, како су прошли, њихов карактер се "онртава нарочито добро, боље него у којој другој "средини, Мени је жао што Његош никад. није к нама долазио; његово понашање ту у многом би осветлило_

__његову природу, Као што је-то случај с његовим "бављењем у Италији. На жалост, Бранков боравак "у Београду пао је у сувише бурна времена па се извесне занимљиве стране у карактеру нашег песника не дају утоме угледати. Само „политичка“ страна његове активности види се ту. Како је баш тада била буна некаква у Лицеју, а Бранко се дружио с Ђацима и млађим људима — међу осталима-са Љ. Ненадовићем и Костом Цукићем, како изгледа, тако 'и с Јованом Илићем, с којим је провео три дана у Реснику, родном месту овога —- то га је полиција одмах протерала. Занимљиве појединости о томе може читалац наћи у писму Бранкову Даннчићу од .23 фебруара 1849, писаног накнадно из Земуна. Нешто се може видети и из увода Сшојану: „ал уз Дунаво један плови чамац, на среди седи један момак самац“ итд.

"Није без интереса П где је становао _Бранко кад је долазио у Београд. Кажу да је то "било у једној малој кући, која и данас постоји, у Господској, сада Бранковој улици, одмах на почетку како се силази низ улицу поп Лукину. Кажу да је долазио у стару кафану „код Енглеске Краљице"

— једина кафана названа по Краљици Викторији данас „код Грозда“, одмах ту у близини. Ишао је у старо Читалиште (в. анегдоту 5. П. Ненадовића о. томе). По-Бранковим писмима, он је становао најпре

"код Даничићева брата Милоша Поповића, а последњи

пут код овога „карловачког друга Д. Поповића про-

тођакона“. Милош Поповић је седео у Господској

и поп Лукиној улици, а протођакон“ јамачно такође

ту негде, у близини Саборне цркве; можда је овога

„ома кућица за коју се прда да! је Бранко у њој

Бих песника нанђем на моменат кад су они у Бео- '