Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

СМ

ПВО 4 (У)

с

ам варош је јевтина. Живео је „избеглизке,“ имао

је мали стан (в. стих у уводу Сшојана : | „потражи одмах своју избу малу У; сам каже да „нема пара“,

да „кубури и невољише“, и да му оно бедно стање његово у Бечу изгледа сад „као рај“ (5, писмо од 3: фебр 1849). Љ, П. Ненадовић прича даје „у тим годинама“ —- т.ј. годинама Буне — – Бранко врви. пут изговорио ове речи: „та ово човек мора само да се брине како ће овај траљави живот провести

_и ита ће јести“, и то се причање сигурно односи

и на ово земунско доба. Ненадовић му је вероватно. и помагао тада, новчано или друкчије; „ти си ми _ 1849 велику милост учинио“ , пише му Бранко. дОЦније, 1854--— Е Земун је у то доба био политички важан; кога. "су интересовале ствари, могао је најпре ту да их "позна. На граници према“ Србији, он је био у најбољој вези с њом; сасвим на југу Војводине, он је био најзгоднији као склониште кад горе: на војишту ствари пођу рђаво, Патрнарх се преселио из Карловаца- у Земун још крајем 1848, и ту имао своју сталну резиденцију, и ако је по пословима путовао. широм целе Војводине. К њему су долазили изасла-

_ ници Србије; нпр, Тенка, потпредседник Савета, 5 ја-

нуара 1849, Комисија коју је патриарх саставио за. израду устава Војводине имала је у Земуну да се. састане 12 јануара 1849, Кад се фебруара. ке БОВ дине Книћанин имао да врати у Србију (Братио се 25 _ фебруара), он се у Земуну дуго задржао. У то доба су навалиле избеглице из Бачке и Баната у Земун; коме је год непријатељ заузео дом и село, _ту- се. збио. Тако је и Јован Ђорђевић, не могући у своју Сенту, дошао крајем априла у Земун; тој околности имамо да благодаримо што је Бранка познао и очувао нам успомене о њему. М новине се појавише у Земуну; дотадашње карловачке редакције преселише се ту, Тако Медаковићев Напредак, орган млађег света, поче излазити у Земуну око 15 марта, а Весник војводесшва Србије око !- априла. Кад је плор тражио од патриарха поновно сази-