Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(о ___позници кивот __10М

вање скупштине, и месни одбор у Земуну тражио је то исто (17 априла), и делегати из целог Срема састадоше се ту (крајем априла) захтевајући једногласно и категорички да се народна скупштина одмах сазове, А „Земун је био сада као средиште Српског покрета", каже историк Буне Драгољуб Павловић, говорећи о овом времену, Земун ће тек доцније, пошто га Бранко остави, изгубити важност; „у току месеца јула (1849),,,, Земун беше скоро опустео", каже други историк Ј, Ристић, ЈЕ _ Да ли је Бранко у Земуну учествовао штогод у стварима покрета, не знамо, пре ће бити да није; највише ако је написао какву белешку или допис у којим земунским новинама, Напрешку нпр, о чему у осталом чинимо само претпоставку. Али да га је интересовало све; да је осећао патриотски и онако као ондашњи напредни људи, то се даје посведочити његовим песмама које је тад певао, : Тада су, међутим, ствари ишле рђаво, и Бранко неће више имати оног оптимизма с којим је у јесен 1848 дошао у Срем и слушао прве вести о боју на Сентомашу и другима. Смрт Стевана Шупљикца у тренутку кад га цар потврђује за војводу (15 децембра 1848) била је прекретна тачка у историји нашег покрета, како цео свет зна, Дотле је било добро, од његове смрти ствари су пошле на горе, Одмах с тим војводство је било изиграно, и српска ствар осуђена на пропаст. „Народни покрет изметне се сасвим у рат за цара и Аустрију“ каже Ристић излажући шта се збило по војводиној смрти. „Где си (Стево, где си оче" жали Бранко за њим, м у исто. доба за Војводином која је тиме остала „сироче“, (Безимена песма). ему је тешко пала и јуначка смрт његова друга Микла Јовановића (26 јан, 1849), како смо већ раније помињали, Трећега фебруара јавља Даничићу да је написао Сшојана. Како је био љут, огорчен, раздражен на све што се дешава, и све који су за то криви — у то се мешао и гнев на оне који су га из Београда протерали — он даје као завршетак својој песми четири стиха која с њом МП