Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(У). - познијИ живот Е СТ ница, може се мислити, Уз то пред крај Буне непријатељ беше затрозио Темишвару, Јозефштат, једно предграђе те вароши, непријатељ узе 14 априла 1849; Фабрику, друго предграђе, 2 маја; а 6 маја поче тући.хаубицама тврдињу темишзарску. Бранко је, дакле, нашао оца у страшним приликама које долазе после рата а у месту које је и само представљало војиште, Ко се после нашег великог рата враћао у отаџбину и видео своје иза толико времена и то: ликих мука, знаће те прилике врло добро, и разумеће осећаје које су Бранко и његов отац имали при првом састанку.

У те осећаје мешали су сем други. Бранко је, истина, постао славан човек за време свога одсуства, и његову оцу то је морало годити силно. Али он није свршио школу, и цео труд очев око његова васпитања остао је узалудан, у практичном материалном смислу, и то оцу није могло бити никако. по вољи, Још давно, 1844, кад му је Бранко у првој бечкој години писао како га „учење права баш незадовољним чини“, Тодор Радичевић је морао махати главом сетно и забринуто, видевши да му се лепи планови кваре; строже мере према сину у туђини није ипак предузимао, Кад му је годину дана доцније умро син Стеван (1845), строгост је била још мање на свом месту, Тодору је дотле била умрла кћи, (1832), па жена (1833), па мати (исте године), па сад син (1845), и једини му од целе целцате' породице остао Бранко; куд ће сад према њему бити строг 7 Напротив, мораће гледати кроз прсте за школску · нехатност његову. Тако те године, тако идуће, Али ево сад шест година како је син отишао на науке "па на крају крајева ништа није свршио; Оцу је, дакле, морало бити криво, Истина, он је морао разумети да је Бранка омела Буна, која је дошла сасвим незгодно баш у најважнијем тренутку, пред завршне испите, (Он се може бити и сам осећао одговорним за синовљи неуспех, пошто не само да није одсудно спречавао да сина не ухвати страст за поезију толика да све друго пренебрегне, него је и сам пре-

А

'