Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

с ______ вод на |________-) ћутно одобравао ту страст; да није радо примао си'новља писма у којима су биле и пробе песама, не би Бранко тако слободно и даље наставио да га држи у течају свог песничког стварања. Али ипак се морао љутити, и одиста се љутио, Риста Михаиловић прича — саопштење је Вуловићево —: „кад је (Бранко) права оставио, на шшо му се ошац љушио и зко се поносио што му је синпесник и Вуков доглавник, итд“ ЈЉ, П. Ненадовић такође: — „У Бечу проводио је (Бранко) безбрижно ђачки живот, Његов отац, царински чиновник с малом платом, издржавао га је и једва је чекао да му син што пре сврши науке и до свога хлеба дође. Зато га је покаткад и опомињао, — да не кажем: љушио се, — што је Бранко проводио време са песмама."

__Ни Бранку ствар није могла нимало бити пријатна, Он се могао тешити тим што је било пуно ђака на страни који су остављали школу и радили други посао, Баш је код неких најближих пријатеља његових то био случај; — Даничић, Љ, П, Ненадовић, може бити Ј. Илић, Могао се позивати и на Вука, који је у том погледу био врло либералног мишљења, Џитан да ли Бранко „иде у школу“, Вук одговара Јустину Михаиловићу (27 јан. 1848): „ако буде паметан и срећан, биће му доста и ово штоје досад у школу ишао; и Њуро Даничић не иде у школу, али мислим да учи што у школи не би могао научити; ми имамо доста Срба који су све школе свршили, па видите каки су; хајде сад да огледамо и с овакима, неће ли нам се срећа наопослом обрнути.“ Али најзад то је све утеха и објашњење, али није помоћ у невољи у којој се нашао. Стање његово било је одиста безизлазно, Шта ће сад без свршене школе2 Једно време, видели смо, мислио је да иде у Београд за професора поезије; то се звање онда могло добити и без дипломе; ни Љ, П, Ненадовић је није имао, па је ипак добио професуру у Београду некако у то доба (1848). Али Бранко је протеран из Београда, и планови у вези са Србијом пропали су тиме на свагда. Друге какве службе,