Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

те | 1

(5) > познији живот | охИП

гурно био један, може бити први од узрока, Али

ранко овде тако трагично говори о својим „тадашњим јадима“ да нам поред овов узрока ваља претпоставити и друге, неку компликацију незгодних

околности које су се уз овај првобитни узрок накупиле, Ми ствар, наравно, не можемо докучити у чем је била, него само неодређено указати на тешку ·

новчану оскудицу а у вези са односима према кнезу,

заморан да „штогод штампа“, Бранко је претурао по својим хартијама, Лирике је имао мало да састави књигу из ње; сем тога, како је у пролеће 1848 почео, тако није престајао мислити на лепог“, Од епских песама пак, имађаше „он још неколико песама готових али ни једна не беше така да се

могла штампати“, То он сам каже, и јамачно ми--

сли на то да песме нису биле коначно израђене, Али је сигурно за избор пресуђивало и друго којешта, нпр, предмет и карактер песме, Безимену песму тек ваљда неће штампати у књизи коју посвеБује кнезу; то је јасно сваком ко песму зна, За кнеза треба нешто јуначко, неки прави „епос"; то, у осталом, одговара и оном општем расположењу духова у првим данима иза Буне, Тако се Бранко реши да да Гојка и Хајдуков вроб, _

Нову књигу штампао је наш песник скоро онако исто лепо као и онупре, Она је тања и слова су ужа, али је све ипак лепа израда јерменске штампарије, Иста је и пажња коректуре и слога која и раније, Посвета је опет ту, само сад кнезу — не више омладини, Списка претплатника нема, јер је кнез платио трошкове, Књига је изашла негде крајем пролећа 1851; прве вести о њој имамо у писму Јована Гавриловића Вуку од 1 јуна. 1851 и Бранкову писму Ненадовићу од 28 јуна исте године,) Е

#) Ми нисмо сматрали за: потребно да нови живот Бранков у Бечу « 850—1%53) описујемо потанко.- Кога то интересује, коже прочитати шта су о том писали или говорили Риста Михаиловић, Полит, Мита Поповић, Змај (Годишњак ХМ, 1904). Казивања г. Ст, Тодоровића такође су драгоцена у овом погледу. Ја бих узгред додао још и ово: — 1) Стари пок. београдски

· учитељ Новаковић (школа код Саборне цркве) причао је да је,