Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ХМ | Увод (4)

М— ДРУГА КЊИГА ПЕСАМА,

у ___ „Епска поезија нашег песника —.у коју је он ушао са другом књигом песама и толиким другим песмама посмртно објављеним — сматра се као

слаба, то је опште мишљење, „Разлика између Радичевићеве лирске и епске поезије несразмерно је велика, и најзанесенији поклоници његови прелазили су преко његових епских покушаја“ (Скерлић). У извесној мери, тај је суд тачан, хоћу да кажем: тачно је да је Бранко, укупно узевши, слабији у епским песмама него у лирским. Али у овако категоричној и општој форми, суд није тачан; хоћу да кажем: не може се негативно говорити о целој епској поезији Бранковој, јер ако у њој има песама промашених, има их и добрих, несумњиво. Ја не спадам у „чајзанесеније поклонике" нашег песника, али имам једно своје засебито и повољније мишљење - о његовим епским песмама, |

Што је, међутим, опште мишљење неповољно, томе има више узрока, од којих су ово два главна,

дошавши у Беч, тражио да га Бранко проведе по царској престовици, и Бранко је пристао али с тим да му овај плати дукат дневно као вођи; тако га је одиста и водио. — 2) У преписци Вуковој с Надеждином (Годишњица 26) има једно писмо Вуково од 22 септ, 1850 где се говори о раду на- Речнику и каже се: „и вучићи помало раде, особито Ђуро Даничић“. Стојан Новаковић, који ту преписку саопштава, даје ово објашњење: „реч вучићи тиче се Љ, Даничића, Бранка Радичевића и других Вукових присталица“. Да је објашњење тачно, сведочи најпре то, што је Бранко одиста био септембра 1850 у Бечу, а после и то што је он јамачно радио на речнику Вукову, све оне листе речи које даје у писмима Даничићу 1849 служиле су по свој прилици томе циљу. — 8) По индексу Бранкову видимо да је наш пе сник мењао стан сваког семестра; доказ да није имао много покретне имовине (и писма Бранкова дају промене стана). Станови су редовно у Јозефштату и Алзерфорштату. Само једанпут зимски семестар 1851 — стан је на Гапазтаззе, где је Бранко пре буне обично “живео. Г. Тодоровић прича да се Бранко хранио у познатом и данас чувеном ресторану „Код нрвеног коња“ " (Хат гојеп [20582] , на Видну, према павлинској цркви (Рашапег|агсће); то је могло бити најпре кад је Бранко живео на Гапдзфгаз5е, у години 1851. Додајмо да је те године био „оберкелнер“ у том ресторану неки „Франц Скала“ (8, писмо Н. Хаџића Вуку од 13 дец, 1851: Преписка У, 529).