Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(У) ДРУГА КЊИГА ПЕСАМА —_- СКХ —

свет зна, значиле нешто друго и различно од овога. з што је дотле давало тон уметничкој поезији, и наметале се као модел младој књижевности нашој.

У тако великом времену кад се један свет руши а. нови треба да подигне; кад се за дизање овога пружала једна нова, лепа поезија као најбоља и најпреча подлога за стварање уметничке поезије, шта

је остајало једном песнику од реформаторских амбиција, — и који је уз то први доглавник онога што руши и подиже, — него да се сам ослони на тунову поезију, и да помоћу ње изведе пуну реформу умет-—- (. ничке песме; То је, наравно, случај Бранков у Вукову времену, Али народна поезија је и лирска и и епска. Ако хоћете њом да реформишете уметничку | · поезију, морате, поред лирске поезије која сенању

те

ослања, створити ску, Док не створите епску

| поезију, ви не можете потпуно препородити уметуУничку поезију на основи народне, Треба дакле пи-— | сати епске песме да би се извела реформа уметничке ; поезије. То би била „теорија“ коју је Бранко имао. | _ Наравно, да позитивно - утврдимо да је то одиста | била теорија нашег песника, ми немамо за то никаквих изричних изјава његових, Али најпре, цела улога његова у књижевоости на то нас упућује, А после, има и извесних изјава његових и његова круга које, некад изричне, некад мање изричне, имају тај смисао,/Кад Бранко. у Пушу каже: „Класје зрело, само да се коси; коси, брате, часа не почаси", ти стихови, којима он пропраћа причање како је Вук бацао „семе некаково" па из њега одмах изникло „класје“, шта могу друго значити него да треба | поћи за Вуком и користити се оним што је он посејао 7 Примењено на поезију, то значи: користити. ХМ се народним песмама, имитовати их, градити нешто. 1 | из њих. Друго место у Пушу; — „глете, браћо, пута | | 7 тог згоднога, глете тамо цвећа народнога, амо живо 4. цвећу похитајте па га с млади пуно накидајте“, итд. -= / _ које је опет алузија на Вуков рад и специално на "ародне песме, прецизује ту идеју још јаче, У свим стиховима, дакле, Бранко алегорички казује бар један 2: МШ

ј (