Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(5 ПРВА МЛАДОСТ ПЕСНИКОВА | хип

"триаршије, преко потока, Ту је Бранко седео најпре сам, а од јесени 1837 с братом Стеваном, који је, такође учио карловачку гимназију. Отац их је обилазио каткад, о испитима понајпре, да би их за распуст повео кући, Бранко је остао у Карловцима. „ашест пуних година, од 1835 до 1841, кад је завру ашио тамошњу шесторазредну гимназију, = Карловци су и данас мало место; онда, у Бранково време, кад није било лепог патриаршиског двора и других красних зграда око њега, оно је било неугледно. Живот је тада у њима морао бити врло миран, и тих, и једнолик, без ичега бурнијег та значајнијег, Највећи дневни догађај био је јамачно долазак пароброда, а врло крупан кад се митрополит Станковић у свечанијим приликама возио на шест коња. Али су Карловци од увек изванредно пријатно место, Пространа пијаца пред гимназијом, двема црквама и двором, са старинским кућама, са пријатним, веселим и за шалу расположеним народом, са пуно попова и професора да даду ученију боју месту; па природа, Дунав за купање, патриашиска башта, „рђава гласа“ Магарчево брдо, Стражилово у непосредној близини, ваздух, вода са извора, = све је то врло лепо, и све је могло чинити сладост младоме Бранку, Нећу да правим поезију Карловаца; Бранко ју је дао, и свак је се на овом месту може сам сетити. Пе Гимназија. карловачка. била је у Ба ково доба по свему друкчија но што је данас. Данашња зграда је нова; на истом месту била је тада једна стара РАНА из 1791, дуга и ниска, с лицем окрену“ тим улици што води у дворску башту, са мало соба, с малим прозорима, са старим гредицама на тавану, са пространим двориштем у којем је било винове лозе и воћака, Ђака је било мало, професора шест, Ови су били са општом и разноврсном спремом, по један на разред по правилу, каткад двојица на два разреда заједно, Настава је била врло мало српска. Карловачку и новосадску гимназију Вук сматра (1821) као „само по имену српске Па у којима се