Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ОС ВБ ТА.

381

„

Гледа сову како слави, Како паук мреже прави, Што Бе, јадан, да се храни, А нико му то не брани, Јера свака људска нога Клони с' двора злосретнога. Па ако би срећа худа 1 Кад провела кога туда Одмах с крсти, брзо хита Р р

Поред места страховита

Р Р ТЕ Јера страшно, страшно гуди

Р Р у. Што причају о њем' људи.

И опет се нашла душа

Што с' усуди и покуша,

Те му скупи, у милости, Поломљене бедне кости, Ископа му кућу јадну,

У земљу га метну хладну, Бедно чедо у наруче,

Што за њиме, за њим пуче,,.

Тамо, тамо крај врлети, Окле скок га уби клети, Тамо лежи он и спава, А. над њиме само трава, Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости. Може бити сина свога

570

575

580:

585:

590:

595:

пе и рана са

Ајс