Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
Download:
Show in BnLViewer
382
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ _
Осети се јединога,
У туђину ког отпрати,
Па јој нема да се врати. 600 Може бити... Ма страшило
Оно грдно и немило,
Што толике удри јаде,
За час тињи куд нестаде 2
Од злосретног оног часа 605 Нигде трага нити гласа,
У потеру за њом поше,
Ма бијаху среће лоше.
Преметнуше долу, гору,
И сиђоше доле к мору, 610 Ма с' од брега ту никака
Не отиште лађа лака.
Свак би радо казат хтео
Ма нико је ни назрео.
И нојца се већ примаче, 615 И свак' у дом свој замаче,
А сутрадан нигде ништа,
Трећи — срце им се стишта,
Скупише се веће збори,
И реч мучна зажубори: ' 620
_ Она змија — помоз Боже !
Ко противо тебе може ! Свак удара крста на се,
Да их Вишњи од зла спасе,
Она змија, но ма како, 625
Ње већ нигде и никако;
Она грдне, грдне јаде На срдашцу свом имаде.