Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
|| 09
Неки ми се жубор чини.“ — 410 Ништ он не чу, ништ не виде, > Кано у сну за њом иде;
Она збори, он не слуша,
Где ли му је бедна душа 2
Месец сину, а ти, реко, -- 47 Сину њима на далеко, —
сл
Још два до три пушкомета.
= „Помоз Боже, мишко света!“
Тек што она тако кликну,
Ето пушка једна цикну, 480 Чу се жубор, чу се вика,
А кроз вику честа цика;
„Бежи, бежи, друже мио,
Ето, Бог их покосио!“
Ма он стоји као камен, Е 485 Очи њему живи пламен, | Б Гледа плахо око себе, = 1 Па час гори, а час зебе. - | = „О, злато, сунце, брже! | Па с' пред њега млада врже, 490 Моли, рида, крха руке,
Ма узалуд све ње муке. |
Стоји Урош, ближе цика,
Ближе иде бојна вика,
Дим пушчани већ осећа, | 495 Веће друсто — зла му срећа! | Ето; ето већ једнога,
Ето за њим и другога! -
— Бежи, бежи, силан Боже !
Промили му испод коже; __ 560 Затрепета, плану оком,