Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
' 400
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с худу; „Урош! Урош!" већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине, Жив је, жив је, али како 2
_Жив је, жив је, па ма како.
Већ ни збора да се бега, Сви су веће око њега
" За грм, за кам већ запали,
Живим огњем бити стали, Јест злотвора и пресила, Ма јуначка смрт им мила. Та једанпут доћи мора,
А могла би доћи гора. „Аох, удри! Не дај, брале !" Покликују, пушке пале, Бој се бије,
Крвца лије
Али где је чедо бело, Куд се оно, јадно, дело 2 Куд ће крвца до срдашцу, Куд ће луча до сунашцу 2 За горицу сунце бега, Она за њим, куд без њега! Тамо, тамо, ено чеда; Украј њега стоји бледа. (Ох, глени је, глени, глени, Јад поглајде скамењени; Из руке јој крвца бије,
505
сл = сл
сл ко (22)
525
530: