Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(5) __ ПРВА КЊИГА ПЕСАМА = __

~

|Циц је пријатна, весела, скоро дечја песма, али је "сцена рибарчетова сна тако лепо описана да се пе | сваком допасти, „сваки ће је, мислим, радо читати“ каже сам Бранко за њу. Враголије имају живо и триродно причање, и пријатну атмосферу у којој се радња догађа; нарочито је дискретан завршетак | од почетка претпоследње строфе — с врло добрим описом природе — до краја послетње: „вири, дане сјајни, вири, али чувај тајну.“ (Пушо, јада то су Вралолије М, 2; и сцена у природи, и обешењаклук). (Берачице су можда најмање уметничка од свих Бранжових песама, највећма_ имитација _народне женске. поезије, па и у "њој, поред доброг причања (и осеЋања, уз то), има по која лепша црта у опису. Опис је свуда, у свима тим и њима сличаим песмама; прост _ је, али и добар. т% Романце Бранкове, или оно што можемо тако назвати, = Шушник и шица, Туђим, Хајдук, Пушу крај, Драм, Ране, Јади изненада, Јени Ј008, Два камена, Убица у незнању, Бакина прича — интересантне су у многом погледу. (Оне нпр, нимало нису. подражавање народној- поезији — као нпр. Бера"чице или неке епске песме — него су плод опште. песничке лектире Бранкове, врста поезије која се на страни неговала, нешто од онога чиме се Бранко бавио пре конверсије код Вука, (Са. изузетком _Хај-_ "дука који представља. чисто српску песму, = јер та тек не може бити страна — оне су све стране, опште, | |

сељак зенит

књижевног порекла, без ичег_ специфично. срп без наше локалне боје. | |Цогај аји који се описују збивају се на неким безименим местима, у некој непрецизованој шуми, тор: ти, гори, ; долини. Лица немају српског | имена нити имена уопште; све је то путник, момче, | јунак, туђин, „он“, драги“, одн. мома, драга, дева, злато, пона „мома. бела", Још као да су та лица из тубих извора, ритерска, књижевна, не свет који фи живео у Карловцима, или онај из народних песама. Момак је нпр, на броду на мору (Туђин), или путује "уопште (Убица у незнању и др,)., Чешће је на коњу; акаки коњик пред двор стиже“ (Драги); „на коњицу Ра ју«