Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ађ ПРВА КИТА ШЕСАМА | БА

јављају, Ја бих само обратио пажњу н а Два камена. | _И интересантан и пун тајанствености. мотив, и лепо. | причање, и врло свежи описи природе, и неверо- | ватна концизност у дикцији, и композиција (први део: она; други део: он), и пажња за детаљ, за боје нпр. _(„бело јато“, „мома бела“, „студен камен, красам, 620“) — све су то стзари које чине ову“ песму једном од најлепших овога рода у Бранка.

Али ако ће да се види сликарски таленат у Бранка, не треба се задржати само на овим описним песмама, У пуно других — и не само у "лирским — има сваки час добрих описа. У _Ђач- | ком растанку. нпр, има описа Стражилова,. бербе, М природе, који су познати као лепи и које не треба | да наводимо. У истој песми има и иначе живо- “ писних црта, речи, израза. Кај се нпр. казује каког. се „браћа. луда" даве при пливању и једва - спасу, израз који је употребљен јесте „дозрцаше до брега и пруда“, не; „допливаше,“ или што слично. Кад се мало даље у истој песми описују „деклице танане“

с Белила, даје се и овакав живописни детаљ: „сукња

5 дивно придевена;“ итд.

СУ Пушу има једна изванредно лепа слака о орлу који се после. Косова скрасио > у Црној“ и мисао је лепа, и изрази погођени, и компарациа (алегорија) држи се у свима детаљима:

„Кад је оно српском орлу крила

„На Косову срећа саломила,

„На“ови је камен се врлетан

„Одонуда довукао сјетан,

„Па је овде крила обадвоја

"Близу. неба излечи) своја;

„Са неба их росом заливао,'

"Муњом вито : крила завијао,... <

У оној врло интересантној и врло лепој песми Ж ; 5 о Туга и опомена") има један велики и врло живо-

“) У чланку Бранко Радичевић и његова ту и опомена“ (5 Књижевности, П свеска, 1919), ја сам детаљно раз- гледао ову-песму; да“ бих што потпуније приказао шта је лепо у Бранковој поезији, овде морам позајмити извесна места из тог чланка, са нешто корекције. у осталом, з0Р пунијем тексту који је у овом издању. :