Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(1) ____прВА КЊИГА ПЕСАМА ____2ХХМ

дваја засебну главу. Одмах је позив у коло: „брже браћо...", и једно по једно племе или покрајина улази унутра. Карактеристике нису свакада Бог зна како тачне; — не знам зашто би Сремац био „гуја љута“ нити су имена увек казана како треба: — „Ера“

место бољега: .„„Херцеговац“ —; а ни фигуре нису понекад најбоље; — „муња“ која „никада не покуња" — али те се појединости губе према глав-

номе, Главно је било начинити српско коло, и одиста сав је српски род обухваћен; српски, не југословен- || ски, и оно „Рваћане, не од лане“ -у којем наши Хр- А вати налазе да је Бранко и њих поменуо, не значе. Хрвата него Хрваћанина тј. Србина из Хрватске; Бранко је у другој једној песми (Јуриш Србе) платио свој дуг Хрватима: „пружи руку, пруж Хрвату, пружи, Србе, своме брату“. Главно је још било дати карактеристику сваког племена, и у целини она је дата добро; као примери могу послужити Србијанац, Црногорац итд, Дата је и изразито; слике су живе, често; понављања —· „тврдо срце, тврда главо,.,“, или: „мачем бијеш, мачем сечеш,„"“ — дају извесну одсечност; богаство сликова и алитерација такође је ту: — „наплетено, навезено, окићено, зачињено", или: „кремен камен.. живи тламен“ — ритам кола тако исто, и који варира каткад: седмерац место осмерца. Уз то има и једна књижевна црта, У Дубровчанину који је чувен „са песме из старине“, Бранко је учинио алузију на дубровачку књижев- | ност, која је у његово време почела да се открива, | | и за коју је примећено да је имала неког далеког одјека у његовој поезији. Иначе; цело коло са својим брзим поменима, са својим плесачким ритмом, одго-_ вара општем карактеру песме, другог дела њезина, Оно што даље долази још је живље и природније; то зато што је и загрејаност већа, Асоциације су брзе и врло незнатна повода, и скоро цело им је оправдање што их изазива ритам, Чим се случајно помене цар Душан, одмах долази, и само по ритму, по музици: „Душан, Душан, бујна река, Србин, јунак, па до века“, И чим је казано „века“, одмах се : ЈАРЕ #Љ у»