Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(Ш) __-_ прРВА КЊИГА ПЕСАМА _ 1ХХХУ „амо гледај, амо свете људи, „Ко но данак теби јадну буди, „Гледај мене, гле сунашце своје – „Гле јерове, дивне зраке моје“.

и то је пародија на Поздрав Хаџићев „младежи српској учећој се у Пожуну“ 10 марта 1845 године, Веза између тог Поздрава и пародије је у томе што се Поздрав обраћа младом свегу, а пародија „свету лудом“ а луд може овде значити и млад („младо

лудо“), нарочито у шали,) Веза је и у томе што у |

пародији „детић“ говори о себи као о ономе који „данак буди“ том младом свету, о „сунашцу“ тог

света, и о „зрацима“ својим, 2 Хапић у Поздраву пева; ; р у: 1 -

»А кад сунце моје клоне на западу живота, „И последње луче проспе по горама високим, „Младеж српску осинуће с опроштајем вечитим.,,“

Уз то, Бранко је могао бити нарочито киван на ову песму Хапићеву, у којој бескрајна сујета овога долази можда до најачег израза; тако је исто био распо-

ложен и према ономе што ју је изазвало. Јер овај“

Хаџићев Поздрав у ствари је само одговор на једну честитку коју су му српски пожунски ђаци упутили о имендану (7 јануар 1845), и Бранку је морало бити нарочито криво што ови то да чине, његови вршњаци и академски другови! Он је и њима одговорио у истом Пушу, Оно; „ноћ вам дође са Вука једнога, данак бели браћо са другога“ одговор је на ове стихове честитке:

„У Косовом тко је боју јунак био знамо сви, „На књижевном сад си пољу храбри Милош Србу ти,“

То је вариација по контрасту, На њихову неумесну компарацију Обилића са Милошем Светићем, он је одговорио компарацијом Вука Бранковића са Вуком Караџићем, која је наравно удешена да што више

=) В.и убраћа луда“ у смислу „млада“; Ђачки растанак, стих 163,

УМУ