Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ТХХХМ _ Увод

(Шу

и кад се 1838 опет појавио с једном песмом (Моја муза) начињен је један епиграм на његов рачун:

„Благо нама, ево и Светића „После пуних десеш годиница...“

Алегорија и даљим стиховима слика ту Хаџићеву _ песничку летаргију и буђење из ње, и доводи га управо до момента кад ће се појавити Моја муза:

„Малко лежа, па с онда помаче, „Па још мало, па још мало“јаче, „Па с: протегли, па горе устаде, · „Па овако. бумбарати стаде“... И то што је стао „бумбарати“ доиста је његова песма о музи, као што је одавна примећено:

„Благо мене, са мном музе раде, „По ваздан су око мене младе, „Зној ми тару, по челу милују... | „Са мном паје а на мојим грудим..."

Јер ево и Моја муза говори: „верна муза", „на прси ми пала мила“, „на груди ми спавала“, „с чела зној ми ушре,“ „с чела зној ми уширала“, итд. Ово је прва пародија Хаџићевих песама, — Затим, долази мало шале: „детић“ покупи све јерове које је нашао у јами, па их љуби и грли, и онда почиње нову песму; „о јерови, моји соколови“, Ја држим да је и то _ пародија на неку Хаџићеву песму. Кадгод „детић" _ запева у своје име, то Хаџић запева, и песма је "стварно његова, у пародији наравно, Према томе, ово се може односити на Хаџићеву песму Јерови, мир вам, која је такође из 1838 али познија од Моје музе, Додуше, веће сличности између ове песме и њене пародије нема; сличност је више по предмету него по садржини, и више по главној идеји (Хаџић у тој песми брани „јерове“, као што их „детић“ љуби и грли), али и то је доста за пародију, — „Детић“ и трећи пут запева: