Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

- | | |

·_|ним одама Мушицкога и Светића! Нов је један свет | _

| |

и

| ј | | девојчица из несташлука напише једну једину јоту |

ПОЛ 0 о оа (1)

Све свеже, све ново; — и први описи природе, || и прве пријатне теме, и први- пут писмено казани | осећаји заљубљена човека, и први леп патриотски | ентузиазам, и младост, и све друго; па све љупко,“ | и све трепери од живости и грације, Јон, како је |

|| то изгледало према оним бескрајно тешким и леде-

- био откривен тада, Карловци на пример, — ова метропола српска, сабор најученијих људи наших, књижевна средина по превасходству, — па су пуштали којекога да неким немуштим језиком муца нешто што је на хиљаде миља и хиљаде година далеко од њих и у чем нико није имао ни труни интереса, и морао је доћи један млад, "сасвим млад човек да покаже. лепоте тога места, богати извор поезије, који Еј је

5 био дред носом а они га, слепци, нису видели.,,

Па оне слободе Бранкове, лиценције, оригиналности! Ко је дотле смео написати онако нешто као Враголијег Ко је смео назвати песму Дицг То је шпркосно, изазивачки према старој школи, нешто налик на оно што је чинио Мисе кад је поредио месец над звоником цркве као тачку над словом #. Ко је смео рећи: „ох, ала ми расте кика“,- „да учиниш клепа клапа“, итдг Или и само ово; „само с онде малко светли“ (ја држим да пре Бранка нико није употребио реч малко у поезији)7 „Ијујуј“, — па то је била“

| јерес рећи тако штогод у поезији! Кад би то Му-.

шицки рекао, и како би то звонило у алкејској строфи Јерес и у другом смислу: три јоте у једној речи!!! У једној комедији Драгутина Илића у којој се слика баш Бранков живот у Карловцима, нека

на табли па се свет карловачки тако узбуни да се шри депушације — и комедија Илићева се баш тако

зове — организују ради тога.

Кад су се први пут појавиле Бранкове Песме, утисак је био огроман, Мени је Стеван Сремац причао да је од свог ујака Јована Борђевића слушао како