Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(0) ПРВА КЊИГА ПЕСАМА | БХХХХ

су Ђорђевић и његови другови, тада ђаци у Пешти и сами помало песници, кад су примили Бранков позив на претплату, дали претплату онако, да помогну „рају , не због чега другог, па тек после изненађени видели шта је унутра у књизи. Сам“ Ђорђевић у својим Успоменама то исто прича. Он још и додаје: , се чудили откуда је могао -

4

-наједанпут поред нас искрснути готов, савршен песник, кад о њему дотле нико од нас ништа није | чуо", „Утисак је био неизмеран“, прича други сувременик, Полит Десанчић у својим Покојницима, Један кореспондент Вуков, неки Момировић, пише Вуку у марту 1848 из Петрограда: „РГ, Радичевићу ранку кажите од моје стране, ако га и не познајем, да су ми његове песме велико удовољствије учиниле;,.. он има прави талент, и ја досад нисам читао... осем | (народних) песама српских, онаке дивне српске стихове, лепу поезију као што су песме Г. Радиче вића“, Сам Вук пише Његошу 19 јануара 1848, шаљући му један примерак Бранкових Песама: „надам се да ће вас ова књижица врло обрадовати, како по ономе што је у њој, тако и по ономе чему се од Бранка још надати можемо“ Слично пише Јустину Михаиловићу (27 јан. 1848): „Пјесме Бранка Радичевића мислим да су вам врло по вољи, ако не до најмањијех ситница а оно барем узевши једно с другијем“, Похвале су биле и јавне. Даничић их је почео, и његов кратки и врло похвални приказ у Подунавиц, (крај 1847) у листу његова брата, ија мислим да до данас још није ни један учени Србин овако пјевао као овај Радичевић, итд“ познат је сваком, Један чешки лист такође је рекао да Бранкова књига гради епоху у српској поезији, И Гајева Даница похвално је писала о њој; А. Т, Брлић је ту у једној краткој белешци (5 фебр. 1848) | — и која није најбоље састављена, — нарочито истакао напредне идеје песникове, Најзад и Враз је у своме Холу (1850) писао: „У тим песмама има две лепе ствари; 1] песничког духа, и 2) чист, точан народни језик“. Е | пуан: за М