Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(М) познији живот | 5 ХЕМ

НЕ Сад, Кикинда места су | где се обарају | матистрати, пишу - петиције, догађају. крвави сукоби. Слично бива по Хрватској. Гај сазива збор 25 марта. (о, н.) Ба Загребу, на ком Јелачић би изабран за бана; убрзо ће и депутација хрватска доћи у Беч. Врење је међу Србима. тако јако да и они који су консервативнији. (Рајачић) морају поћи за масом. На чувеном карловачком сабору ! маја народ изгласа, војводину и патријаршију, и изабере себи и патријарха (Рајачић) и војводу (Шупљикац), Са Рајачићем. на челу депутација српска крене 14 маја у Инсбрук, камо је Фердинанд утекао десет дана раније, и буде примљена у аудијенцију код цара 7 јуна (после депутације хрватске). За то време, 30 маја, пукоше. на Варадину први топови, и отпочеше непријатељства српска и мађарска, Један део депутације — у њој и Светозар Милетић — поврати се из Инсбрука. за Беч; „њих су — каже наш најновији историк четрдесет осме Др. Јосиф Тим — у Бечу срдачно дочекали студенти универзитета“. Првога јуна по невом отвара се словенски конгресу Прагу, и на њему узеше учешћа Вук, Даничић, Јован Суботић, Никанор Грујић, прота Стаматовић, прота Матија, Баталака, Јанко Шафарик, Враз и други. [Цео свет се узбуни, најближа околина Бранкова такође. Сам Вук поред тога што је учествовао на конгресу, пун је интересовања за настале догађаје, као што сведочи његова преписка с Н. И. Надеждином у којој описује редом све што се тада дешава.

Бранко је за све то време, до средине или почетка јуна 1848 од прилике,)био у Бечу, (О фебруарској револуцији у Француској могао је читати, ваљда одмах сутрадан, у новинама ;: тад је вероватно написао оне своје стихове: „Ој Паризу, ти срце Франције ; ој Францијо, срце света цела“, који наивно казују његов ентузиазам за Француску, њену слободу. Буну Адолфа Фишхофа могао је гледати својим очима ако се тога дана десио близу Бурга, или

#) По свој прилици Илија Гарашанин.