Pesme i drame / Milutin Bojić
ПЕСМЕ 99
Из чаробног врта стуба и аркада Твој победни поход у до овај сиђе, Где коло сатира и витких дријада Очекује твоје раскошне квадриђе.
1917.
ПРЕД ОБЕЋАНОМ ЗЕМЉОМ
К'о пред вратницама старога Канана Стоји један народ, после искушења, Озбиљан к'о кедар свештеног Ливана И смирен к'о верни у велика бдења.
У очима му се рађа и огледа
Низ градова древних, мора и врлети, А траг тешких брига чело исповеда, И усница чудно опрашта и прети.
Под челичним шлемом подочница игра. Каменит и леден ка северу слукти. Прсти му се грче као канџе тигра, А крв скрива жељу да огањ разбукти.
Патњама окупан, са библиском вером, Спрема да повељом попрсје украси, Писано крвавим и гвозденим пером Оном који му је прогрушао власи.
Да пољупцем братским смртно га целива, Загрљајем да га открави од студи
И да га успава сном што боле скрива: Да заспи и да се нигда не пробуди.
Он чека, јер куца час великих дана,
Он, ког нису могли ударци да сможде,
Ни укочи коса мразева и слана,
К'о пред вратницама древнога Канана, Устремљен и спреман глас твој чека, Вожде!
1917. т“