Pesme i drame / Milutin Bojić

КРАЉЕВА ЈЕСЕН 109

Гијом Адам Гребостреку Тим бунама вечним кад ће краја бити»

Бар данас кад земља на врхунцу стоји...

Гребострек Неред нам у крви, Никад нисмо сити.

ијом Па зар нема неког ког се земља боји» Гребострек Сабор... али... Гијом

Лепо. Ти баш странку створи. Виђен си и чувен...

Гребострек У Ја знам једно само:

Да сам с четом својом први где се бори, Куда краљ ми рекне, ја ћу бити тамо.

Никодим

Са његовог лица не може се много прочитати. „Све што чини ради с рачуном. Уска погледа. Четрдесет и две године. Он објаш-

њава јелној од дама и скупу младих људи и жена: Шесети манастир нашег светлог краља. Лама

Зар толиког

Никодим Равно. Красно дело биће.

Дама У Бањској се дижег

Никодим Сред наших земаља А лепотом својом све пређашње скриће. Сив и црвен мрамор и серпентин плави. Ту ће мира наћи краљ к'о светац прави.