Pesme i drame / Milutin Bojić

110 М. БОЈИЋ

Гијом пришао Дијаку и францишканцима. И побожни краљ је једне ноћи лепо Монахињу, сестру братовљеве жене,

ПИ Францишканац Зар калуђерицуг Гијом (С пакосним осмехом Залудо је слепо.

1 Францишканац прене у смех

К'/о да је слушао оце нам црквене! „Димштрије

Син Андроника П, један од многих кнежева, које не чека круна,

а чија је амбиција жељна власти Гневан што му не остаје ни-

шта друго, због ситне душе, но обичан живот; он је циник. Иначе

је леп и гиздав. Уображен, а у тренуцима је песник. Он прелази преко позорнице са Констанцом Морозини.

Констанца Морозини

Жена Владислава, сина Драгутинова. Има тридесет и седам година, плаве, готово кестењасте косе, лица округла, пуначка, малих уста; мрких и смеђих обрва; правилна носа. Око косе бисерни низ, који пада чак до ушију. Бисер и око врата. Хаљина на струк загасито љубичаста, од плиша, и опточена златом. Рукави цели, на доруквицама бисер. На прстима прстење.

„Димитрије

(О, ви што гледате сунце, кад се гасне, Не -појмите децу коју зора доји.

_ Констанца Тај Бизант ми личи на куле из басне.

Никодим И даље објашњава Његово се име међу прве броји. Новац му је бољи од млетачког кова, Манастире наше даровима плави, У Хиландару се диже кула нова, Болницу за бедне у Продрому прави.