Pesme i drame / Milutin Bojić

КРАЉЕВА ЈЕСЕН

111

Дама

Дарове за Синај послао је, веле Никодим

Свима више даје но што сами желе.

Димширије Овог попа плаћа да га тако хвалиг

Констанца Морозини. Тиме стиче моћи. Димширије Бедни су и мали. О као охолник краљ је много чувен,

Гијом Адам

најстаријем краљевом сину, Константину А ти, кнеже, ћутишг

Константин.

Има до тридесет година. Охол са свога грчког порекла. Антипатичан.

(Све сам гад до гада! Шта да човек рекнер - Оде даље.

Гијом Празан, а надувен. Дамштрије Констанци

Глупи, гадни као пастир покрај стада. Мраморни стубови, а дрвене зиде,

У дашчари ниској окна од биљура, Под чизмама новим опанци се виде, Под црвеном свилом вири крпа сура.

Констанца Морозини А све увијено позлатом и свилом.

Лилмиширије Уста пуна даха на простачко јело.