Pesme i drame / Milutin Bojić

120 М. БОЈИЋ

Краљ

О! Ја слуга! Данило

Мораш. Краљ

Шта ће све да тражег Данило опомиње га на мир, који је углавио

Неће моћи реч ми праћена сузама Мирити к'о данас завађену браћу.

Краљ подругљиво „Данас мир се слави! О, да грозна срама! "Ради мира очи свога сина даћу! Да. Можда ће сутра моје очи хтети. "А све ради мира.

Данило Бог то знаде свети.

Краљ Ратовима скрхах младост пуну рада, А сад моћ кад стекох, мноме Сабор влада. ел Данило Чини шта хоћеш. Казна страшна није; И сам Бог под старост вида нас лишава. Биће здрав, моћиће да једе, да пије. Кад слеп буде, цела земља мирно спава. Нека друге плаши. Шта може без вида» Да живи и куле у ваздуху зида. ___Краљ ужоји је сав поезија, на ову реч прозаичног Данила рекне Имаш право. Крив је. Данило

А мени се чини, (Он маћеху своју врло радо гледа.

Краљ поверљиво Ти мислиш