Pesme i drame / Milutin Bojić

1124 М~ БОЈИЋ

ТТрви. пас

си даље наиван и са много туге што и он не може бити као Данило. Као паж војводских жена сласт је пио. Кажу, као дијак, да беше лепота, И краљице саме љубав су му хтеле,

Други паж А миг Шта нас чекаг Служавка сирота.

ГТрви паж тужно И дворкиња ружна и дадиље свеле.

Други паж с дубоким уздахом Никад њега стићи... Јер нас љубав слама.

Први паж ослушкује долазак краљичин

'Ево је!... Пуна је сунчанога плама. Други паж

тобож филозофски

Јадниче, волиш је... То нам реже крила Ми имамо срца! Први паж гледа нетремице да се појави краљица.

Симонида долази с десна, пажевима

Зовите Данила. Пажеви оду.

ЧСимонида седа уморно на једну столицу. Она је жена од двадесет и три године, која има тако много услова да усрећи љу"бављу, али брачна трагедија је у њене још детињске прте урезала бол незадовољених жеља и неодољиво заносан патнички израз ране зрелости. Тип грчки. Чело лепо и бело скривено косом, као жар успламтелом, што је на средини раздељена и као тала"саста капа обавија главу. Испод косе у ушима блиста се крупан бисер. Сјајне и крупне зелене очи са великим зеницама. Врат тб. Хаљина од броката, превучена мрежом, дубоко исечена на грудима. На ногама златне чарапе и златне ципеле. Око врата низ крупног ћилибара. Она слуша оздо из дворишта тих шуми песму првог францишканског калуђера уз мандолину, песму, која је тада била јако распрострањена међу католичким епикурејпима: Мапшт 58 арозишт топепнз о...