Pesme i drame / Milutin Bojić

КРАЉЕВА ЈЕСЕН 125

Консшаншин. жење се уз степенице а лагано се привлачи и трза је из сањарије. Симонида! Симонида тргне се, па озбиљно Кнеже...

Констаншин. и даље фамилијарно Искрадох се Симонида оштро

Кнеже... . Констаншин. За срећу, за живот твој ме поглед веже. Симонида Ћути. Константин.

хвата је за руку. „Ја те волим. Симонида Простак, к'о и други.

Консшаншин. Волим те. Симонида Нашто ми сви говори дуги» Одлази! Консшаншин,

Тај страх ти краљев поглед даде. (убедљиво)

Та за синове те краљ и узе.

(Симонада Гаде! (узбуђена) "Тринаест година у јазбини вука, Где вечити мочар душу ти погребе,