Pesme i drame / Milutin Bojić

КРАЉЕВА ЈЕСЕН 119:

Данило смеје се.

Симонида Та реч те не печер

Данило с тихим и дрским осмехом Руља чека. Иди.

Симонида | стоји пред њим неодлучна, крши руке.

Данило као да вели: „Залуд све“. Још ноћас ће, госпо, гласник послат бити.

4С лева долазе два краљева пажа. За њима иде краљ, који се свакако упутио у краљичине собе, но чим види Данила и Симониду застане. Он је у другом раскошном оделу.

Данило

Спреман си за Сабор како ми се види, Јер пун знак краљевства одећу ти кити. Шта смисли да чиниш»

Краљ Чини шта се мора.

Данило поклони се и оде десно ходником.

Краљ ла пажевима руком знак да оду, па онда љубоморно Симониди Шта ћеш с овимг

Симонида збуњена Не знам.

Краљ

Лажеш. Сви ме лажу. „Ја сам сламка усред помамног вихора; Лудак, коме лице смешном бојом мажу. „Да. Ти си ме-сита.