Pesme i drame / Milutin Bojić

ХИ В. ЋОРОВИЋ

утисак, ма колико се чиниле као нешто споредно; кваре га просто с тога, што се из њих, макар изгледале чак и ситнице (иако то нису), види, да дотични мајстор драме не влада довољно предметом чак ни у оном, што је у њему најлакше савладати и зашто не треба ништа сем студије. Ситница је несумњиво, кад Бојић у Урошевој женидби спомиње писмо „од четири стране“, али је ситница, која одаје даон у култури Средњега Века није увек сигуран. „А сличних замерака било би неколико.

Милутин Бојић је готово једнодушно стекао похвале ради свог стиха, који је био звонак, пун ритма, с добрим и као скованим стиховима, с мносжином нових, необичних, и тражених и инстиктом погођених, а у римама мало употребљаваних речи. Ради тога му чак додаше поносни назив „краља речи“; истакоше, да је раскошан у свом богаству. И доиста, његов стих има спонтаност која изненађује и речитост која је изузетна. У нас је мало песника, и старијих и млађих, којима је стих ишао "течније и лакше. У том је,.нема сумње, једна јака страна Бојићеве поезије; она је, по нашем мишљењу, чак знатно утицала на општи суд о њему као пе„снику. Утисак његових стихова, неусиљених, речитих, бујних и сликовитих, које је носило једно моћно узбуђење, био је донекле омамљујући; њима се постизатвало основно добро расположење, а понекад и коначни суд.

Али, као што обично бива, у врлини је у исти мах и мана. Бојић је био свестан те своје добре, боголане особине, и злоупотребљавао је понекад. Како му стихови нису правили тешкоће, он их је лако низао, опијао се њиховим звуком, и пуштао да се гомилају речи, које су понекад постајале „празна праска“. Његов низ Сонеша, у којима је имала да се развије једна лична лирска линија, са мање плаховите страсти, а са више унутрашњег сазнавања, где -се чини покушај, да се да израза и извесној сети, „страда осетно од бујице речи и фраза. И што је