Pesme i drame / Milutin Bojić

144 М. БОЈИЋ

Данило Страх вас је од тога2

Шта ја могу знати, ја ништавна сламка, Смерни књигописац»

Симонида револтирано Краљ, тако ми Бога...

Данило

Сав се згране при помисли да ће Симонида издати. У глави види сав ужас и срамоту и зато нагло притрчи, тобож да јој поправи одећу.

Краљице, допусти, тај свилени набор. (Тихо њој) Чувај понос! Ћути! (Враћа се оној двојици) (Труба) Мир, почиње Сабор!

С лева се појављује краљ с круном и багреницом. Константин

и Димитрије погледају се, истрче доле, сваки за свој рачун. Краља

прате пажеви и отроци са свећама и копљима. Труба! — Врата

се од Саборне дворане отварају и на њих улази Краљ. Данило

га прати. Отроци и пажеви улазе за њима и саборска врата се затварају.

На позорници и даље само оне две свеће бацају слабу светлост. Симонида дотрчи до саборских врата. Тајац. Стаје уз ограду степеница и слуша, како се кроз ноћ једва чује тиха музика мандолине и глас францишканског калуђера: Машт 58 арозишт.