Pesme i drame / Milutin Bojić

150

М. БОЈИЋ

Хрисанта Ћути!

Синиша.

Смешан, ма одакле гледан. И зар ниси никад у постељи брачној Осетила да те целу хвата језа2 И зар ниси клела у поноћи мрачној Оног ко те за тај угарак привеза2

Хрисанта, Све погађаш!

Синиша

То се у твом оку чита, У њему ја видим сву тугу што спава. Тугу што је лажних врлина већ сита, И поштење, видим, које очајава... ИМ сад ево мене да ти живот речем. Још си као роса, но старост наступа. „Ја хоћу ту старост...

Хрисанта. Боже!

Синиша Да претечем.

„Да се твоја душа у мирису купа.

Хрисанта Но ипак, ја мислим, превара је ружна Синиша То превара није. Хрисанта Негог Синиша

Крик потомства. Нова поколења траже остварења, —