Pesme i drame / Milutin Bojić

162

Ме ОЛИ

Цар ЈЉубав своју владу поче. Али грех се такав младости не брани. Умири се. Знаш да у Филипа краља Просим кћерку младу и лепу за снаху. И још наследницу богатих земаља.

Урош Опрости оче, мом младићском маху, Али признаћу ти своју грешну тајну. Чуј. Ја волим, оче, више него ико.

Цар Сви смо ми мислили: волимо бескрајно М волети више нећемо толико Никад у свом веку.

Урош Но грех чуј ми цео.

Нећу ону коју твој ми избор пружа. Волим другу. (Цар гледа питајући.)

Ја сам одрећи се хтео, Јер мада је волим, неће ме за мужа. Хтедох да је мрзим, здавим у дивљини, Али, авај, видех волим је све више.

Цар насмеје се (О, мали мој, увек тако нам се чини. Али нова жена слику старе збрише. Та жена не значи баш велику срећу, Играчка за људе кад у занос падну, Али не да због ње главу под нож мећу. Жене су да.сина мужевима дадну, Јер смоква тек ваља када је под плодом; Али жена може и корисна бити: На пример, да с добрим ороди те плодом. = А љубав» — Та глад се понајлакше сити!

Урош Оче, не разумеш. Срцем се не влада.