Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

ЖИВОТ

Твоје је јутро које те пробуди | Твој дан је који судба ти досуди —

Њим своју жељу за животом сити Јер не знаш сутра хоће ли те бити.

Вечних времена далеко пространство Бог штеди, чува за све човечанство,

Бесконачност је у његовој руци,

У

Од ње су наши малени тренуци.

Шта нам је живот треба да познамо: Вечног живота ситне мрве само.

САМОЋА

Јесење вече; још се не пали Свећа, ал сумрак мени не смета Имам и друштва: гле попак мали, У зиду цврчи: гле, жива света! Распевао се крај топла банка Ал жалостиво глас му се тресе, Песмица му је слаба и танка (Ох, све се бојим откинуће се...

На пољу хуји ветар... из зида Попак умуко, — ћути све живо Тако!.. последњи кончић се кида ЈЦто ме је с живим светом везиве.

ар Ина | ет