Pesme / Mileta Jakšić
ПЕСМЕ =
СТАРИМ ПУТЕМ
Музо, крајње је време да почнемо
У компанији опет занат стари,
Три је године почивања доста
А и у свету друкче стоје ствари:
Наш критичар је, — то ти је познато Умро и лепо ћути у свом гробу;
Он, кажу није, могао поднети Литературе данашње ругобу;
Најзад, кукавац, реши се да умре,
За то му наша књига на ум паде
И, прочитав је, као смртном цевљу Погођен, одмах Богу душу даде. —
И, ето због тог несретног случаја
Три сам године био у жалости, | Ал као и свака и та жалост прође Ја сам жив и здрав
Но, када су ми мртви на ум пали, Пре него што се на пут стари кренем Са захвалношћу, са жалошћу тихом Још један сада гроб ћу да споменем И да походим,. Он није далеко:
У старом гробљу, одмах иза села, Смерно се диже крст мали на њему, Око њега се дивља трава сплела; Скромна ограда око гроба стоји,
Да од гажења, тлачења га спасе,
Од људске стопе, од стада оваца Што небрањено по гробови“ пасе: Јер разграђено стоји бедно гробље
А млада трава у пролеће рано Нађика јако, њој прија то место
Од памтивека сузама капано ..
Пролази време, лета и јесени, Суморне зиме, дан за даном бежи,
њега Бог да прости!