Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ =

СТАРИМ ПУТЕМ

Музо, крајње је време да почнемо

У компанији опет занат стари,

Три је године почивања доста

А и у свету друкче стоје ствари:

Наш критичар је, — то ти је познато Умро и лепо ћути у свом гробу;

Он, кажу није, могао поднети Литературе данашње ругобу;

Најзад, кукавац, реши се да умре,

За то му наша књига на ум паде

И, прочитав је, као смртном цевљу Погођен, одмах Богу душу даде. —

И, ето због тог несретног случаја

Три сам године био у жалости, | Ал као и свака и та жалост прође Ја сам жив и здрав

Но, када су ми мртви на ум пали, Пре него што се на пут стари кренем Са захвалношћу, са жалошћу тихом Још један сада гроб ћу да споменем И да походим,. Он није далеко:

У старом гробљу, одмах иза села, Смерно се диже крст мали на њему, Око њега се дивља трава сплела; Скромна ограда око гроба стоји,

Да од гажења, тлачења га спасе,

Од људске стопе, од стада оваца Што небрањено по гробови“ пасе: Јер разграђено стоји бедно гробље

А млада трава у пролеће рано Нађика јако, њој прија то место

Од памтивека сузама капано ..

Пролази време, лета и јесени, Суморне зиме, дан за даном бежи,

њега Бог да прости!