Pesme / Mileta Jakšić

94

_ МИЛЕТА ЈАКШИЋ

И ево ту су три године, како

Друг наш искрени у том гробу-лежи. Већ трећа јесен! На вишњи крај гроба Трећи пут лишће почиње да жути

И птица једна, мислећи о смрти

На црној грани невесело ћути; —

Коме да певаг Друг је одлетео,

И она песму на дну срца скрива; Како да певам у животу овом

Где песми мојој он се не одзива2... ја не знам где је она тајна снага

Што диже малој птици слаба крила Његова душа, део моје душе

Крепост је мојој младој песми била...

Гле, сутон пада. А вечерњи ветар

По гробовима блуди, лута, тражи,

И, чини ми се, да се моје душе Његова косну да ми бол ублажи;

И ја осећам... и као да чујем

Речи утехе моме слуху јасне

У овом часу, када мрак покрива Далека поља. На запад што гасне Излази једна звезда и трепери

Као да ми позив из вечности шаље Да храбро ступам стазом свог живота (С тобом до смрти... Друже, ајдмо даље“

Миу олако