Pesme / Mileta Jakšić

152

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

Разговор та је природе дивље Ати му срце куца живље Стрепи од сваког звука. !

Опет слабости не да маха, Моли се Богу и без страха Свој мрављи посо гледи Прионе опет, слова кити Узда се да ће гогов бити. __Мучи се и не штеди.

Он само једну има бригу, Док не испише своју књигу Е Утехе свете пуну ба му Бог мача, смрти не да Да га за грешке, кад је преда Потомству, не прокуну.

Ох, смириће се јадни прсти Када на одмор вечни скрсти Старачке руке обе Онда ће жељан мира стећи И спокојно ће тада рећи: Сад здраво да си гробг!