Pesme / Mileta Jakšić

НОЋ У ПУСТИЊИ

„Тада Ирод.. разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његов“ј од две године и ниже...

Мат. |., 16.

У глувој ноћи бежљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода. Ноћну тишину не ремети ништа,

Ко мртва авет пустиња се чини Само њен уздах са тиха ноћишта Далеко од свог дома, у туђини.

Немо сијају звезде божја ока

И немо над њом палма стражу чуве Но што се буни тишина дубока

И од куд вриска далека и глуваг Фирмамент сијну ко да пламти златс, Пустиња свану од светлости неке И, гле, под небом лети дечје јато

Из отаџбине, из земље далеке:

Као анђели све дечица сама,

На њима крила и сјај око глава Лете и машу на њих ручицама:

Ком око врата трачица крвава

Ком рана мала ко румена ружа

На белим грудма. Исус — дете шири Своје ручице, за јатом их пружа

И мисли да су то рајски лептири А привиђење дубље к небу оде... "(докле мати на груди стискава адо, — звездама мала јата броде: Анђелске душе невиних жртава.