Pesme / Mileta Jakšić

12 МИЛЕТА ЈАКШИЋ

НЕСАНИЦА

Вук пред селом вије, глас му се разлеже По белим пољима; бурна вејавица Бесни ми на прагу — мраз и цича стеже Земљу, тамно небо без сјајних звездица.

Кад кад олуј дрмне завејана врата

И уморног тргне из нотњега дрема; Давно будан слушам како време бата

А срце осећа — ма да тебе нема —

Ко да главу спуштам на врело ти раме Слушајући причу са твојих усница

Где с уздахом шапћеш кроз сен мрке таме О тужним ноћима дугих несаница. ·

РАСТАНАК.

На растанку њена мила рука

(Са уздахом спомен ми је дала, Позна цвећа два увела струка

Што је кришом у башти узбрала,

Тако ветар, кад лето прецвета Небом пођу јесењи облаци, С жута грма, са гола дрвета Мртав листак на праг нам добаци,

вв вннуе