Pesme / Mileta Jakšić

168

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

МАГДАЛЕНА

Сврши се најзад крвава драма. Свет се разиђе..

Никог не беше: (ООнесвешћену Матер однеше Крај Распетога оста сама Од Њему верних људи и жена, Она, грешница, Магдалена.

Крај његових је ногу клекла Румена крв је из њих текла. Некад је на њих скупоцен лила Нард,

А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом,

(С њих отирала својом косом Крв...

Најзад јој стражар приђе ближе-, Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу...

Ал одједном на путу

Докле још беше на догледу, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале (Он опази где носи

Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале.