Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ Л

МАРИЈИН ВЕО

Пре но што ће је скрити ·Небеске дубине, сјајни облаци, Као последни поздрав земљи Она свој вео девичански баци...

Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега, Сваки је за се хтео

Драгоцени њен вео, —

И, бијући се, поцепаше га

„У кончиће и влакна,

Па у бурноме лету

"Расуше га по свету.

И сад, у благе јесење дане

Кад Куте поља, њиве узоране,

"На тихом сунцу када шума руди, Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди

"Ко ваздух лака, нежна

Као да је рука неземаљска прела; "То су остаци Маријина вела.