Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ

У ГОРИ ЈЕСЕН стоји

У гори јесен стоји. Већ се жути Дрво у шуми, гора још не спава, Будна је, али тако болно ћути: Нигде птичјега цвркута ни јава. _ Без жубора се нем поточић креће, Тајно га јесен иза горе гледи,

Он њу осећа, њу види дрвеће,

Пред њоме вене трава, лишће бледи, И неми јад тај сред горске тишине Падне на срце пуно тајне сете,

Кад се над тобом сув листак откине Па ти се тихо у косу уплете,

ТИХИ ВЕТАР КАДА ПОРЕМЕТИ —

Тихи ветар када поремети

Покој шумски, са дрвета кане Жути листак и к мени полети, Треперећи на груди ми стане: Ко да ми је озго птица мала

Кад у јесен постојбину мења Златно перо из крила послала Да ми шапне: Збогом, до виђења!