Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

ЗЛАТНО ЈУТРО ОГРЕЗЛО У РОСИ —

Златно јутро огрезло у роси, ћуте доље и луг је зађуто,

Само погок с жубором проноси На грудима х"адним лишће жуто. Чујем уздах с оне букве младе Кад се листак над водом заврти: „Зима отме што пролеће даде За њим нема ништа осим смрти“.

ВЕДРО ЈУТРО ЈАР(О СУНЦЕ НОСИ

Ведро јутро јарко сунце носи, Мислиш часком јесен се притаји, Џбуње трепги у ноћашњој раси, Бистра кап се на увелку сјаји, (Стоји шума ко увела кита, Неми, вене од потајна јада,

Кроз до ину златан поток хита, Болно лишће и без ветра пада, Па шапуће међу собом немо Када тихо с дрвета полети: Дивна јутра!... ајде да умремо У том сјају слатко је умрети.