Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ - 79

А НИ ИН ______----____-_______---_------_------

НОВЕМБАР

Поље. Сскудна светлост мутног дана, Видокруг нем и празан; ветар блуди По стрњикама. Глас једног гаврана Што на југ лети. Зима близу. Студи, Дрвеће голо, — на прноме грању Дркзу остатци лишћа, бедних траља, Бусење, коров по пустом орању Ветар љутито размеће и ваља.

Под ударцима дрвеће се гиба, Сила што лету зелен накит узе Лети ми у коб, по лицу ме шиба

И на очи ми натерује сузе,

А плач на болној у грудима струни: Да, то је време што с пролећа гради И мами живот, душу надом пуни

И у пољима росно цвеће сади —

А после зл"бно сатирати стане Сопствен рукосад: кида, чупа, коси Лишће и наде, и носи их носи Остављајући болове и ране.