Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

СТАРАЦ

Иде зима, лишће пада Завејава шумске путе

Вир не тече ко некада Мрзовољно горе ћуте.

Дркће прутак, стрепи ружа, На њој нема лиска жута, Голо дрво руке пружа Ко сироче украј пута —

Ко да зелен листак проси Утехе од стара мене —

Доћ' ће време, носи, носи Лист да гору заодене:

Ал шта: оста старцу мени 2 Ко суварку с пуста поља Што се више не зелени:

Зима, зима и зла воља...

(0, младости, где је жара Хладне прси да загреје Пусти одјек одговара Из планине: где је, где је»